Наташа Станић (1969), рођена
Трајковић, одрасла је у Манићу, код Београда. Магистрирала је астрофизику на
Математичком факултету.
Била је научни сарадник-приправник
(1998-2003) Астрономске опсерваторије у Београду и управник Народне
опсерваторије и планетаријума Астрономског друштва „Руђер Бошковић“
(2004-2009).
Са групом аутора објавила је збирку песама „Орфеј у
дому“ (Дом ученика „Јелица Миловановић“,1997). Прву самосталну збирку песама,
„На хоризонту догађаја“, објавила је у издању Књиготеке 2002.
Написала је књиге „Звездани градови – галаксије, путовање кроз време“
(ужи избор за најбољу књигу за децу, Сајам књига, 2004) и „АстролАгија“ (Завод
за уџбенике и наставна средства, 2004, 2005).
Циклус од девет песама под називом
„Мултиверзум љубави“ објављује у часопису за културу „Домети“ (Сомбор, 2010).
У књизи кратких прича „Како сам убио
љубав“ (Траблмејкер, 2012) заступљена је међу педесет најбољих прича са
истоименог конкурса.
Добитник је III награде на песничком
конкурсу у Кикинди „XXII Песничке стазе 2000“ и I награде за најкраћу причу од
седам речи („Конкурс 357 – прича за трен“, Helly Cherry, 2011).
За уметничку фотографију награђена је
златном плакетом Фотосавеза Србије 2007, I наградом за циклус фотографија („Фотогрупа 5.6“- Велика Плана 2007, стр. 7, 27, 41; и „Еко-Фото“ - Косјерић 2008, стр. 17, 25,
54) и I наградом за појединачну фотографију (Подравски салон умјетничке
фотографије, Хрватска, 2007, стр.35 ).
За допринос Међународној години
астрономије добила је признање Међународне астрономске уније 2009. године.
Песме и приче објављује на сајтовима
„Helly Cherry“, „Белег“, „Траблмејкер“ и „ПричАрт“.
Ради као професор физике и предавач у
планетаријуму.
Живи са ћеркама Андреом и Ланом у
Београду.
No comments:
Post a Comment