Objavljena zbirka odabranih radova konkursa za kratku priču inspirisanu srpskom folklornom fantastikom
Ima stvari i ljudi koji ti donose samo dobro. Za Klub "Reč i glas", konkurs za kratku priču inspirisanu srpskom folklornom fantastikom raspisan na proleće 2015. godine postao je veći izvor ostvarenja nego što smo mogli da pretpostavimo. Da li zato što je osmišljen da oda poštu mom omiljenom pesniku, Vilijamu Batleru Jejtsu, ili što fantastika kao žanr okuplja samo stvaraoce mlade duhom i maštom, ili zbog nečeg trećeg, ili zbog svega zajedno, tek - nagradio nas je ponosom i zadovoljstvom.
Autor konkursa je srećan kad nagrade može da dodeli kvalitetnim ostvarenjima. Tako smo učinili 13.juna u klubu "Leila" u Beogradu, puna srca zbog uspešno završenog projekta. Ispostavilo se da to nije sve - tokom leta, dobili smo ponudu od
First Link Studios iz Rijeke da odabrane radove, pripremljene za objavljivanje u časopisu
Omaja sakupimo u elektronsku zbirku.
Lepo je učestvovati na konkursu, još lepše dobiti priznanje, ali svrha napisanog je da bude pročitano.
First Link Studios je omogućio da zbirka dopre do neograničeno široke publike, postavivši je za besplatno preuzimanje na platformu SMASHWORDS i, verovatno ni ne znajući, doprineo ne samo boljem plasmanu uvršćenih radova, već i borbi koja me angažuje već dugo, sasvim nevezano za Klub "Reč i glas" - borbi za elektronsku knjigu.
O elektronskoj knjizi
Da li ste ikad odustali od čitanja neke knjige zato što je bila preskupa, zato što je bila nečitko štampana, ili zato što, na mestu na kome ste se nalazili, nije bilo dovoljno svetla za čitanje? Ili, zato što je bila preteška da biste je poneli sa sobom? Ili, zato što niste mogli da je nađete ni u knjižarama niti u bibliotekama? Naravno da jeste. Sa elektronskom knjigom takvih problema nema. Naravno, nisu sve besplatne, neke se moraju kupiti - pa treba valjda i mi autori nešto da zaradimo - ali cena im je znatno pristupačnija, jer je i njihova realizacija neuporedivo jeftinija.
Sećam se dana kad sam kupila prvu e-knjigu. U stvari, bilo je veče. Nakon ponoći, a meni se nije spavalo. Upravo sam bila pročitala kritiku jednog romana koja me je zaintrigirala. I šta sad? Naručiti knjigu - u nadi da nije skupa, jer troškovi transporta mogu da udvostruče cifru - i čekati, čekati... Danima, dok pošiljka ne stigne. Dovoljno dugo da dovede u iskušenje i strast prema drugoj osobi, a kamoli knjizi.
Jedna internet knjižara je roman za kojim sam tragala nudila i u elektronskom formatu. Brzo sam uzela svoju viza-karticu, ušla u formular za naručivanje i - za nepun minut, u pola noći, u svom krevetu, s laptopom u krilu, čitala sam prve redove knjige za koju tek što sam saznala! Bez čekanja. Odmah. U mraku, da nikome ne smetam, bez naočara, jer slova elektronske knjige svako može da uveća koliko mu odgovara, čitala sam i podvlačila, ubacivala svoja zapažanja, a elektronska knjiga je sve moje komentare pamtila kao poseban dokument, beležeći broj strane i reda.
Verovatno je u mom životu bilo još trenutaka koji su me isto toliko, možda čak i više, ushitili, ali ih se ne sećam. Ovog se sećam, jer i sada doživim istu tu radost kad mi nova knjiga uleti u čitač, skoro istog trena kad je poželim. Gomile papira ispisane nečitkim žvrljotinama koje ponekad više ni sama ne mogu da pročitam, hemijske olovke koje otkazuju u pola misli, vetar koji uleti kroz prozor da bi mi pomešao beleške - sve to je prestalo da ometa i usporava moj život.
Celu noć sam ostala nad svojom prvom elektronskom knjigom. U zoru sam sijala od radosti, ne primećujući sunce koje se pomaljalo. Zaspala sam oko podneva, srećna, nakon što sam pročitala poslednje redove knjige za koju sam saznala prethodne noći.
Često čujem da je čitanje sa papira ritual. Da, naravno da jeste - za ritual su potrebne pripreme i posebni uslovi. Ako je to ono što volite, OK, to nije moja stvar. Ali ja ne volim rituale, kao ni kafu niti kolače. Volim belo vino, volim jabuke i volim da čitam.
Milica Cincar-Popović
