Friday, October 27, 2017

Nataša Bartula, sa promocije na Beogradskom sajmu knjiga 2017.











UVODNO OBRAĆANJE IZDAVAČA, ALEKSANDRA DRAMIĆANINA

Уважени посетиоци,
Даме и господо, припала ми је част да, овог лепог јесењег поподнева, први наступим на пригодном представљању књиге Љиљана, јабуко моја, наше књижевнице која живи у Канади, гђе Наташе Бартула. Моје име је Александар Драмићанин, и ја стојим иза објављивања штампаног издања ове дивне књиге. Осим мене, као учесници у представљању ауторке и њеног дела, наступиће књижевница Милица Цинцар Поповић, ауторка два романа: Мала књига о почетку и Како угристи вампира, затим новеле Мач савршеног витеза, есеја Додир никад не лаже, као и бројних превода са француског и енглеског језика, а не мање значајна, иако последња представљена, књижевни критичар и, како ми је Милица стриктно нагласила да кажем, књижевница Тамара Лујак. Свакако, присутна је и главна гошћа, Наташа Бартула, која ће нам такође рећи нешто о својој књизи, као и о свом књижевном стваралаштву.
Моја улога била је да, у уредничком и техничком смислу, књига као фин естетски доживљај освоји чула читалаца, али и да је професионално испратим у медијском и јавном простору. Књига се, уважени гости, налази пред вама и ви ћете оценити да ли је издавач успео у својој намери. Други важан корак, који не зависи толико од издавача, јесте рецепција дела код читалачке публике, али и код књижевне критике. Овде већ главну улогу преузимају Наташа, Милица и Тамара, док се издавач повлачи у други план, где му је и место.
Иако није моја улога да се критички осврћем на Наташин роман, ипак не могу а да не истакнем један моменат који ме је освојио док сам читао њен рукопис. Ниме, ради се о снажним карактерима каквих данас у нашем народу готово да више нема. Већина нас, овде присутних, довољно је времешна да памти своје претке, било по мушкој или женској линији, при чему ћемо признати да су нам њихови карактери остали у сећању као да израстају из древних предања, попут нестварних и бајковитих бића, док, ако посувратимо поглед у себе, или га усмеримо на млађи нараштај, нашу децу, приметићемо углавном лелујаве, непостојане сенке бића. Управо то сам желео да истакнем. Бака Вука, пре свих, али не мање од ње ни помајка Милосава, отац Љубомир и Љиљана, карактери су какви се вајају од приповедачке снаге и имагинативне способности великог писца. Онај читалац који их буде открио имаће сјајне узоре човештва који красе наш род, и који ће му служити као мерило понашања у овом свету захваћеном вихором махнитости и бесмисла.
За крај бих рекао и то да се Наташа Бартула сврстава у ред српских писаца који стварају у расејању. По свом таленту она може равноправно да стане уз велика имена наших књижевника који су стекли међународну славу, као што су Радомир Смиљанић, Миодраг Булатовић, или песника попут Чарлса Симића и Владана Ракића.
Захваљујем вам на пажњи.

Sunday, October 22, 2017

Monday, June 26, 2017

O KLUBU "REČ I GLAS" NA "MEDIJASFERI"

Piše: Gordana Radisavljević-Jočić

O književnim konkursima, šta oni donose autorima, o izdavaštvu danas razgovaramo sa književnicom Milicom Cincar-Popović, koja otvoreno i duhovito objašnjava zašto je ovo što Tamara Lujak i ona već tri godine rade, zapravo, donhikotovski poduhvat.
-Realno je sledeće – ako izdavač realizuje autoru objavljivanje u katalogizovanom izdanju, tj. onom koje ima ISBN, pa mu još uz gratis autorski primerak ponudi i povlašćenu cenu za kupovinu izdanja, taj autor može da smatra kako je postao profesionalni pisac. U Srbiji se mnogo knjiga objavljuje (koje autori sami finansiraju), piše se još i više, ali profesionalni pisci su veoma, veoma malobrojni.

Za intervju s Milicom Cincar-Popović, klikni OVDE.


Wednesday, June 14, 2017

Priča za 13. juni: VILA RAVIJOJLA, DEMONI POHLEPE I DIVLJA JABUKA

Iako Klub REČ I GLAS još uvek ne radi, tradicionalno pričanje priče 13. juna nismo propustili. Na zelenom Kalemegdanu, u amfiteatru iza Prirodnjačkog muzeja okupili smo se sa dvadesetak naših najvernijih posetilaca.

Uz pomoć Zorana Jovanovića iz benda Slobodni strugari,

PRIČA O VILI RAVIJOJLI, DEMONIMA POHLEPE I DIVLJOJ JABUCI


SNEŽANA PEŠIĆ RANČIĆ, Portret Milice Cinar-Popović, prema fotografiji MARIJE ĆALIĆ, akrilik 

Sunday, June 4, 2017

LETNJA PAUZA I NOVA IZDANJA

Klub REČ I GLAS ne radi od aprila 2017. Nastavak rada očekujemo u septembru / oktobru 2017 Svi detalji biće istaknuti ovde, na našem blogu.

Posebno molimo sve autore izabranih radova sa konkursa "Paralelni svetovi", kao i zainteresovane čitaoce, da se obrate 
IK "Metadizika" iz Beograda, Solunska 10, tel: 011 2920062, metaphysicster@gmail.com,
kako bi dobili svoj primerak.



Zahvaljujući agenciji NINE COMMAS iz Rijeke, zbirka "Paralelni svetovi" pridružila se elektronskim izdanjima zbornika izabranih radova naših prethodnih konkursa.

Na web prezentaciji NINE COMMAS, možete je preuzeti u epub i mobi formatu,
http://www.ninecommas.com/free-e-books/

dok je na knjižarskoj platformi SMASHWORDS dostupna u epub formatu
https://www.smashwords.com/books/view/728441


ŽELIMO VAM LEPO LETO I DOBAR ODMOR!

S NADOM DA ĆEMO SE PONOVO DRUŽITI NA JESEN,
SRDAČNO VAŠ,

KLUB "REČ I GLAS"

Wednesday, February 1, 2017

REZULTATI KONKURSA "PARALELNI SVETOVI"



Završen je treći književni konkurs Kluba "Reč i glas".  Na adresu bgstorytelling@gmail,com stiglo je 99 radova, od kojih je žiri u sastavu Milica Cincar-Popović, Tamara Lujak i Violeta Dimitrijević, izabrao 28 priča koje će IK "Metafizika" i Klub "Reč i glas" objaviti sabrane u zbirku "Paralelni svetovi".

Prva tri mesta osvojili su:
1. mesto - Nataša Bartula: GROM IZ VEDRA NEBA;
2. mesto - Dejan Andrejić: SAN;
3. mesto  - Aleksandar Marjanović: MOJA ZVEZDA.

U uži izbor ušli su (abecednim redom):
- Aleksandra Filipović: DEVOJČICA IZ SKLONIŠTA;
- Alma Zornić: DUŠA SA USANA;
- Andrea Žigić Dolenec: HOTEL AŠER;
- Dana Hill: OTVORITE OČI, BUDNI STE;
- Dejan Jovanović: ČVORIŠTE;
- Dragan Pavlović: NEVIDLJIVA NIT;
- Ilija Veselinov: PERSONA INSTABILIS;
- Ivan Ristić: BAUK;
- Ladislav Babić: INVAZIJA BLAGOKRADICA;
- Mira Satarić: JEDNE NOĆI NA DUNAVU;
- Mirela Bašić: ZOV DUŠE;
- Miroslav Pavlović. OGLEDALO;
- Nataša Milić: ŽEĐ;
- Nenad Petrović: VEČITI KALENDAR ŽIVOTA I SMRTI;
- Petar Ivas: VIOLETA S ONOGA SVIJETA;
- Stevan Čvorović; IZVEŠTAJ IZ PRVE RUKE O       ZABRINJAVAJUĆEM DOGAĐAJU;
- Stevan Šarčević: BUĐENJE;
- Tanja Rajevac: ZNAKOVI;
- Taz Kaan: I ONI SU LJUDI;
- Vitomir Ćurčin: LJUBIČICE IZ ŠTRIKOVA;
- Vladimira Becić: SAT;
- Zorica Zoja Mladenović: ZAVUKLA SAM SE U SVOJE SRCE.

Budući da su zanemarile neku od propozicija konkursa, sledeće priče nisu mogle da učestvuju u izboru za nagradu, ali su zbog svog književnog kvaliteta uvršćene u zbirku (abecednim redom):
- Bojana Trivić: MOJ GAVRANE;
- Goran Kojić: SPASOVDAN, SPASOJE, ON I JA;
- Teo Kos: ONAJ.


Nas tri smo uživale čitajući radove. 
Sa nadom da ćemo što veći broj učesnika uskoro upoznati na promociji i dodeli nagrada koju ćemo blagovremeno najaviti,

srdačno vas pozdravljamo


Milica, Tamara i Violeta





Friday, December 9, 2016

POSLEDNJI PUT U OVOJ GODINI, PRVI PUT NA VRAČARU

Po beskonačnoj hladnoći, stigli smo u za nas novi prostor - galeriju Opštine Vračar u kojoj je bilo toplo, a uskoro je postalo toplo i nama oko srca, jer su se sa zimom suočili i naši stari, pa i novi, gosti. 

Ali, zašto da ja pričam šta smo radili i kako je bilo, kad je urednik emisije "Pogled iz svemirskog broda" to već tako dobro učinio:
https://sfpisb.wordpress.com/2016/12/07/uspavana-lepotica-i-zver-kao-objanjenje-kako-se-pricaju-bajke/
A zahvaljujući Branislavu Mišiću, postavljen je i snimak na YouTube kanal:
https://www.youtube.com/watch?v=sS-_oZQvEp8

Pričala sam, kao i uvek, ali ovog puta nisam bila sama. Publika je imala veliki udeo u celoj večeri, pa tako nastade i vesela, šaljiva pesmica, kojom vas pozdravljam:

                                            Beanislav Mišić:

U ŠUMICI KOLIBICA MALA
U KOLIBI LEPOTICA SPAVA,
PRED KOLIBOM RADIO-STANICA,
IZ LONDONA GOVORI KRALJICA.
                       
                                     
VIDIMO SE U NOVOJ, 2017. GODINI,
u kojoj vam želimo osmeh na licu, toplinu u grudima i božićne iskre u očima!